Aktuelno

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede raspisao je deset konkursa, koji su otvoreni od 19. februara do utroška sredstava, a tiču se sledećeg:

1. Dodela kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije u 2017. godini;
2. Dodela kredita za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje 2017. godini;
3. Dodela kredita za nabavku opreme za stočarske farme u 2017. godini;
4. Dodela kredita za nabavku košnica i opreme za pčelarstvo u 2017. godini;
5. Dodela kredita za nabavku novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima u 2017. godini;
6. Dodela kredita za nabavku novih protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda u 2017. godini;
7. Dodela kredita za nabavku riblje mlađi i nove opreme za ribnjake u 2017. godini;
8. Dodela kredita za nabavku kvalitetne teladi za tov u 2017. godini;
9. Dodela kredita za izgradnju objekata namenjenih skladištenju žitarica, voća i povrća (silosa, podnih skladišta, hladnjača) u 2017. godini;
10. Dodela kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda u 2017. godini.

Dodatne informacije o raspisanim konkursima nalaze se na stranici Fonda http://www.fondpolj.vojvodina.gov.rs/konkursi-cyr.html.


Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2017. godini

Ministarstvo prvrede raspisalo je javni poziv za program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike  u poslovanju u 2017. godini (u daljem tekstu: Program) sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond).
 Ciljevi programa su :
– podrška početnicima za otpočinjanje samostalnog poslovanja kroz osnivanje novih privrednih subjekata;
– podsticanje zapošljavanja;
– podsticanje održivog i  sveobuhvatnog razvoja;
Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije u 2016. godini.
Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 30% vrednosti ulaganja. Preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda sa rokom otplate do 5 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine,  a kamatna stopa od 1,5%  godišnje uz garanciju banke ili 3%  godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja,uz primenu valutne klauzule.
Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju ovog programa su 150.000.000,00 dinara. Opredeljena sredstva Fonda  za kreditiranje privrednih subjekata po ovom programu su 350.000.000,00 dinara.
 Iznos ukupnog ulaganja za preduzetnike  ne može biti manji od 400.000,00 dinara niti veći od 3.000.000,00 dinara a za pravna lica ne može biti manji od 400.000,00 dinara niti veći od 6.000.000,00 dinara.
Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:
– dogradnju/rekonstrukciju/ adaptaciju/ sanaciju/poslovnog ili proizvodnog prostora;
– kupovinu opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina);
– trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog ulaganja.
Prednost će imati zahtevi privrednih subjekata čiji su osnivači prošli besplatnu obuku za započinjanje poslovanja po Programu Standardizovanog seta usluga za MSPP, koji se realizuje preko akreditovanih regionalnih razvojnih agencija.
Precizno i tačno popunjen Objedinjen zahtev za start-up kredit i zahtev za bespovratna sredstva i prateća dokumentacija u skladu sa Programom, predaju se Fondu na adrese Bulevar Nemanjića 14a, Niš i Knez Mihailova 14, Beograd.
Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše.
Konkursna dokumentacija i kompletna informacija o svim bitnim elementima i pravilima za učešće u ovom Javnom pozivu mogu se preuzeti sa internet strana Ministarstva: www.privreda.gov.rs i  Fonda:  www.fondzarazvoj.gov.rs.


Stečajna prodaja imovine a.d. "Banini"


“Banini”, kao jedan od simbola privrede i grada nastao je 1984. godine kao OUR u tadašnjem Industrijsko – poljoprivrednom kombinatu “Banat” pod nazivom “Ki – Ko” ( Kikindska kolačara ). Tih prvih nekoligo godina postojanja, u uslovima planske privrede, neki su ga u najvećem gradu Severnog Banata smatrali za privredni promašaj. U startu su pravili kolače, nekoliko godina kasnije i industrijske kekse, da bi se prekretnica u proizvodnji desila 1997. godina kada su se okrenuli sendvič keksu i čajnim kolutićima sa kakao prelivom. Po starom Zakonu o privatizaciji  2000. godine izvršena je besplatna podela akcija, pa je 60 odsto kapitala pripalo malim akcionarima. Na javnom nadmetanju 2002. i 2003. godine rukovodioci, do tadašnjeg društvenog preduzeća, kupili su akcije iz portfelja Akcijskog fonda i PiO, čime su postali vlasnici 54,33 odsto kapitala. Sa novom fabrikom (investicija vredna skoro 30 miliona evra), koja je počela da radi 2010. godine, duplirani su kapaciteti, što je trebalo da ih vine u visine daleko izvan prostora bivše Jugoslavije. No desilo se suprotno, pa je „Banini“ prevalio višedecenijski put od, na početku nerentabilnog preduzeća, do samog vrha srpske konditorske industrije, pa opet ka dnu i to vrtoglavo, najverovatnije zbog prevelikog investicionog zalogaja. „Ki – Ko“, „Banini“, „Čarobno drvo“, jedno vreme i pojedinačno najveći akcionar Pekare „Kikinda“, pa „Banini Trejd“, „Konditori Malenčić“ ... deo su istorije i sadašnjosti kikindskih kolačara. Na osnovu procene „PricewaterhouseCoopers Consulting“ d.o.o. Beograd, kao nezavisnog stručnog lica za procenu vrednosti, uz saglasnot Odbora poverilaca od 26. januara ove godine i na osnovu Odluke Privrednog suda Zrenjanin od 01. juna 2016. godine o bankrotstvu, 27. januara Privredni sud Zrenjanin doneo je odluku u vezi sa stečajnom prodajom imovine a.d. „Banini“ kao pravnog lica. A nevesela sadašnjost bi trebala 21. marta ove godine da preraste u solidniju budućnost, tome se barem svi nadamo. Kao i u životu nekog čoveka, kada mu se ukaže druga šansa, kaže se da se ponovo rodio, a to očekujemo i za „Banini“.
„PricewaterhouseCoopers Consulting“ procenio je imovinu na 29.994.000 eura, a početna cena biće 50 odsto navedene vrednosti ili 14.997.000 eura. Zainteresovani će se nadmetati za fabrike „Banini 1 i 2“ sa kompletnim postrojenjima i pripadajućom opremom, robnim žigovima, vozilima, informacionim sistemom i softverom, za poslovne prostore koji su sada iznajmljeni „AIK banci“ i „BUS Computersu“ (prodavnica „OLA“) u našem gradu, ali i za stan u Kikindi od 68 kvadrata, poljoprivredno zemljište u Vrbici površine 35,4 hektara i jedan mali plac od 894 kvadrata u Bašaidu sa devastiranom kućom površine 52 m2. Za zaposlene, opstanak i budućnost fabrike, a samim tim i grad važno je da „Banini“ što pre bude prodat, nadajmo se već 21. marta, ali isključivo kupcu iz konditorske branše, jer dalje stanje neizvesnosti samo će urušavati pozicije sopstvenog brenda „Banini“ na tržištu, ali i asortimana robnih marki koje rade za trgovinske lance „Auchan“, „Mercator“, „Spar“, „Tesco“,„Idea – Konzum“, „Lidl“, „Careffour“, „Billa“, „Veropoulos“... Važno je i da oni koji tamo rade znaju da pravi novi vlasnik znači novi početak firme i brisanje  dugova koji su ih prikovali za dno. Trebalo bi da znači i kraj minimalacima, isplatama razlika u plati koje su kasnile po nekoliko meseci za one koji su dobijali više od zagarantovane minimalne zarade, neizvesnosti da li danas rade u jednoj, a sutra u drugoj firmi, gde su izgubili godinama sticana prava iz radnog odnosa, prinudnom odmoru, kraj neizvesnosti...

Važno je da novi vlasnik bude iz konditorske branše i da pobedom na javnoj aukciji ne kupi samo udeo „Baninija“ u srpskom i južnoslovenskom konditorskom tržištu, već da odavde merka neka treća tržišta. U poslovnom svetu nije neuobičajeno da neko kupi drugu firmu samo da bi preuzeo njegov deo tržišnog kolača, a zna se da je „Baninijev“ udeo vrlo značajan i da je stoga interesantan konkurenciji sa eks YU prostora. Itekako je bitno da novi vlasnik sačuva brend „Banini“, ali ne samo „Noblice“, „Domaćicu“ ili kolače već što je moguće veći deo proizvodnog asortimana slatkih i slanih proizvoda. U zavisnosti od geografske lokacije novog vlasnika verovatno će zavisiti i potreba za domicilnom ( kikindskom) nabavkom i komercijalom, što znači i potrebom za tim ljudima koji rade u navedenim sektorima. 
I sam segment proizvodnje zavisiće verovatno odakle dolazi novi vlasnik, jer treba biti objektivan i reći da nisu svi proizvodi „Baninija“ u top pet u svojim kategorijama na srpskom i bivšem južnoslovneskom tržištu, pa je pitanje koje će novi vlasnik, ako potiče sa istog komercijalnog prostora, zadržati a koje ne. Za budućnost je važan i segment investicija, jer, bez obzira što su oprema i objekti kikindskih konditora novi, nije nevažno kakvi će biti dugoročni planovi novog vlasnika sa kapacitetima u Kikindi. Idealno bi bilo ako novi vlasnik zadrži brendove „Baninija“, dalje ih razvija, pojača marketing i do maksimuma poveća proizvodnju potrebom plasmana na tržišta izvan prostora bivše Jugoslavije. Da li će to biti tzv. PL–ovi (robne marke trgovinskih lanaca), novi proizvodi namenjeni novim tržištima – prilagođeni njihovim ukusima i naravno prepoznatljivi kolači iz Banata, sendvič keksi i čokoladirano čajno pecivo, možda je manje važno od činjenice da sadašnjih oko 580 radnika ima posao kojim će biti zadovoljni i zarade od kojih će moći normalno da žive. Ozbiljan kupac ( poslodavac ) o tome itekako vodi računa. Najgori scenario bio bi da neko kupi fabriku samo da bi preuzeo robne žigove ( brendove ), bez interesovanja za ponovnim pokretanjem proizvodnje i zbog preprodaje fabrike i njenih proizvodnih linija.
A za trku će po svemu sudeći biti dosta ozbiljnih takmaca, kako domaćih, tako i stranih. Neki od srpskih su svoje namere pokazali i time što su otkupili potraživanja „Societe Generale banke“, ali to im u startu ne daje isključivu prednost (mada izvesnu svakako), jer u kupovini mogu da učestvuju svi koji otkupe prodajnu dokumentaciju, uplate depozit, a pobeđuje onaj koji ponudi najbolju cenu na javnoj prodaji. Među zainteresovanima ima još nekih konditora sa eks jugoslovenskog ekonomskog prostora, ali i stranih, kako onih sa Istoka Evrope, tako i onih koji dolaze iz miljea starih članica Evropske unije, iz Zapadne Evrope. Teoretski nije nemoguće i da se doskorašnji vlasnici, a sadašnji zakupci pojave kao mogući kupci.
Kako god bilo, Grad Kikinda i Kikinđani ne zaboravljaju brojne podrške „Baninija“, poput „Trke za srećnije detinjstvo“, „Banini mini lige u košarci“, sponzorstva sportskim klubovima i druge različite vidove društveno odgovornog poslovanja. Sećamo se i isplaćenih dividendi, trinaeste plate zaposlenima ili akcija koje su na „Beogradskoj berzi“ – sada već dalekog 04. maja 2007. godine, pojedinačno vredele 75.000 dinara. Gradu i građanima ponovo treba takav ili sličan „Banini“ i priželjkujemo da posle 21. marta opet možemo da  u našim, kikindskim kolačarima pričamo sa takvim ponosom.
Iako Grad Kikinda nema ingerencije nad ovim postupkom itekako nam je stalo da za dobrobit naše sredine, naših sugrađana i privrede, „Banini“ bude što pre prodat, a proizvodnja obnovljena i unapređena. Budućnost ljudi koji žive od ove fabrike, ali i onih koji su im poslovni partneri, različiti dobavljači i pružaoci usluga iz lokala takođe, zavise od brzog rešavanja statusa ove konditorske industrije i stoga je od izuzetne važnosti da se miris svežeg keksa ponovo oseti nad najvećim severnobanatskim gradom, a omiljeni brendovi ponovo napune rafove trgovina u Srbiji i inostranstvu.


Nazad | 2015 | 2016 | 2017 | Napred Nazad | 1 2 | Napred

Linkovi